Уддевалла
Уддевалла
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 58°21′Н 11°55′Е / 58.350°Н 11.917°Е | |
| Држава |  Шведска
|
| покрајина | Бохуслäн |
| грофовија | Вäстра Гöталанд |
| Опћина | Уддевалла |
| Површина | |
| - Урбано подручје | 16.92 км² |
| - Подручје утјецаја | 641.93 км² |
| Становништво (2010.) | |
| - Урбано подручје | 31,212[1] |
| - Урбана густоћа | 1,844.7 стан. / км²[1] |
| - Подручје утјецаја | 51,868[1] |
| - Густоћа подручја утјецаја | 80.8 стан. / км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 387 xx |
| Позивни број | (+46) 485 |
| Службене странице www.Уддевалла | |
| Карта | |
  Уддевалла | |
Уддевалла чита се Удевала је град и лука од 31,212 становника[1] на југозападу Шведске, он је и административни центар Опћине Уддевалла од 51,868 становника.[1]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Уддевалла лежи у Грофовији Вäстра Гöталанд, на ушћу ријеке Бäвеåн у заљев Бyфјорден (дио Скагеррака). Уддевалла је удаљена око тридесетак км западно од Вäнерсборга и Језера Вäнерн и око 83 км сјеверно од Гöтеборга.
Поред града пролази европски аутопут Е6, који води за Норвешку.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Уддевалла је израсла за средњег вијека као норвешко трговиште.[2]
Повељу о статусу града добила је 1498 као норвешки град.[2]
Због свог тадашњег граничног положаја, град је често био опсједан; - 1612. спалили су га шведски војници под заповједништвом Јеспера Маттсона Круса. Након тог поновно су га запалили Швеђани - 1644. овај пут под заповједништвом Харалда Стака.
Након потписивања Споразума из Роскилде - 1658., град је припао Шведској.
Годину дана касније Норвежани су га поновно заузели, али је 1660. након потписивања мировног споразума у Копенхагену поновно припао Шведској. I након тог је Норвешка покушала у неколико наврата заузети - Уддеваллу, посљедњи пут 1788.
Током 18. и 19. вијека за град је био значајан риболов, нарочито за харинге, за којима је тад владала велика потражња.[2]
Од 19. вијека град се стао развијати као индустријски центар, тад је основана творница шибица и познато бродоградилиште - Уддеваллаварвет, које је дуго времена било највећи послодавац у граду и помогло у његовој експанзији.[2]
Привреда
[уреди | уреди извор]Од кад је због рецесије - 1985. затворено бродоградилиште, град проживљава кризу.
