The Sound of Music (film)

Моје пјесме, моји снови
Жанр	мјузикл
Режија	Роберт Wисе
Продуцент	Роберт Wисе
Сценарио	Хоwард Линдсаy Руссел Цроусе (либрето) Мариа вон Трапп (аутобиографија) Ернест Лехман
Улоге	Јулие Андреwс Цхристопхер Плуммер Рицхард Хаyдн Пеггy Wоод Анна Лее Портиа Нелсон Бен Wригхт Елеанор Паркер Цхармиан Царр
Музика	Рицхард Родгерс (музи��а/стихови) Осцар Хаммерстеин II (стихови) Ирwин Костал (партитура)
Фотографија	Тед D. МцЦорд
Монтажа	Wиллиам Х. Реyнолдс
Дистрибуција	20тх Центурy Фоx
Датум(и) премијере	2. 3. 1965 (1965-03-02) (САД) 29. 3. 1965 (1965-03-29) (УК) трајање = 174 мин.
Земља	Сједињене Државе
Језик	енглески
Буџет	8.2 милиона $[1]

Моје пјесме, моји снови (енгл. Тхе Соунд оф Мусиц) амерички је мјузикл из 1965. који је режирао Роберт Wисе. Филм се темељи на истинитој причи о Марији вон Трапп и групи која је у Америци дјеловала под називом Трапп Фамилy Сингерс.

Филм је зарадио 158.7 милиона долара у америчким кинима (1.14 милијарде прилагођено по инфлацији^[2]) те је тако постао најкомерцијалнији филм 1960-их.

"Златне" тридесете године 20. стољећа у Аустрији ближе се крају. Ране Првог свјетског рата тек су залијечене, а над земљу се већ надвила пријетња њемачке окупације. Међутим, породицу имућног умировљеног официра некадашње царске морнарице, капетана Вон Траппа (C. Плуммер), муче други проблеми. Након преране смрти супруге бивши професионални војник покушава своје седмеро дјеце у доби од 4 до 16 година подићи на непримјерен начин - увођењем војне дисциплине. Јасно да је мала "постројба" лукавија и од свог "врховног заповједника" и од његових намјесника, гувернанти које "падају" једна за другом, све док се једног дана у тој незахвалној улози не појави лијепа Мариа (Ј. Андреwс), новакиња оближњег самостана, која својом животном радошћу пријети строгим правилима реда, па је поглаварица (П. Wоод) радо шаље у "чистилиште" Вон Траппових. Њен је боравак у породици требао бити привремен, јер би очевим вјенчањем с испразном, али вањштином блиставом бароницом Елсе (Е. Паркер) дјеца ускоро требала добити нову "мајку". Но, Маријина предивна и несебична природа не оставља у дворцу никога равнодушним и прича се окреће у непланираном смјеру. Нацисти се строго придржавају планова и Аустрија постаје њемачка покрајина. Вон Трапп, као частан војник и домољуб, не може прихватити такво нешто...

Филм је доживио изузетно добре реакције критике и публике. Добитник је 5 Осцара, укључујући и оног за најбољи филм и режију, 2 Златна глобуса, укључујући онај за најбољи филм (комедија/мјузикл). Све заједно 5 Осцара, још 10 награда и 9 номинација.

• Моје пјесме, моји снови на сајту ИМДб
• Моје пјесме, моји снови на Роттен Томатоес
• Дјеца из филма - гдје су сада Архивирано 2012-02-14 на Wаyбацк Мацхине-у