Ријека
Ово је чланак о природној форми. За град у Хрватској, види Ријека (град). За остала значења, види Ријека (разврставање). „Река” преусмјерава овдје. За остала значења, в. Река (разврставање).
Ријека (ијек.) или река (ек.), већи ток слатке воде који тече коритом на површини Земље и улијева се у другу ријеку, језеро или море. Од извора до ушћа ријеке примају воду од притока и својим током стварају ријечно корито.
Ријеке извиру у планинама и брдима богатим водом те приликом тока мијењају неке своје особине.
Ријечни ток се дијели на три дијела:
- извор
- средњи ток
- ушће
При извору ријечни ток је брз и вода је јако чиста и брза, спуштањем са узвисина ток постаје све мирнији и дубљи. Дно је шљунковито или пјесковито. Такођер се мијења и биљни и животињски свијет. Рибе горњег тока су другачије грађене од риба средњег.Оне имају јаче мишиће како би могле издржати јачину протока воде и још доста различитости. Међу њих убрајамо пеш, пастрмка, липљан, младица. Температура воде је између 10 °Ц и 12 °Ц.
У средњем дијелу тока ријеке вода постаје спорија, загађенија и мутнија .У води је мање кисика. Дно је најчешће муљевито или пјесковито. Рибе средњег тока су мрена, шаран, сом, штука, гргеч.
Ушће или доњи ток ријеке обилује великом количином воде која има слане и слатке примјесе Све то зависи да ли се ријека улијева у море или у другу ријеку. Ако је у питању море специфичне рибе за ову област су јегуља, моруна, ципол, кечига и многе друге.
