Праг

За остала значења, види Праг (разврставање).

Праг Праха
Праг, Храдчани
Застава Грб
Надимак: Град из бајке, Златé мěсто (Златни град)
Гесло: Прага Цапут Реи Публицае (лат. "Праг главни град републике")
Координате: 50°5′Н 14°25′Е / 50.083°Н 14.417°Е / 50.083; 14.417
Држава	Чешка
Повијесна покрајина	Чешка
Самоуправна покрајина	главни град Праг
Оснивање	9. стољеће.
Власт
- Градоначелник	Адриана Крнáцовá (АНО)
Површина
- Укупна	496 км2
- Подручје утјецаја	6.977 км2
Највећа висина	399 м
Најмања висина	179 м
Становништво (30. липња 2010.)
- Град	1.243.201
- Густоћа	2.522,3 становника/км2
Временска зона	ЦЕТ (УТЦ+1)
- Љето (ДСТ)	ЦЕСТ (УТЦ+2)
Поштански број	1xx xx
Позивни број	+420 2xx
Ријека	Влтава
Светац заштитник	Свети Вид
Службене странице праха-место.цз
Карта
Праг

Праг (чешки Праха [ˈпраɦа]) је главни и с 1,2 милијуна становника највећи град Чешке те њено културно и господарско средиште. Земљописно лежи у средини Чешке котлине на ријеци Влтави, десном притоку Лабе. Уз становнике забиљежене у службеној статистици, претпоставља се да у Прагу живи још око 300.000 непријављених особа, тако да се укупан број становника пење до 1,5 милијуна.

Праг има добро очувану средњовјековну градску језгру: Храдчани и Малá Страна на лијевој обали те Старé Мěсто, Јосефов и Новé Мěсто (Стари, Јосефов/Жидовска четврт и Нови град) на десној обали Влтаве. Од 1992. Стари дио Прага уврштен је у УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Еуропи као диван примјер развоја еуропског града од 11. до 18. стољећа. Праг је године 2000. био једна од еуропских пријестолница културе.

На простору Прага постоје археолошки налази из старијег каменог доба. Око 2000 г.п.К. су Келти основали насеље Зáвист јужно од града. У доба сеобе народа су тај простор населили германски Маркомани и касније Славени. Према легенди је град Праг основао Пřемисл, оснивач прве чешке династије Пřемисловића, заједно са својом женом Либушом. Језгра старог Прага је тврђава Вyшехрад на обали Влтаве. У 9. ст. је саграђена тврђава на мјесту данашњег Прашког дворца која постаје језгра града. 973. године је основана бискупија која је била дио надбискупије Маинза до 1344. кад је постала самостална надбискупија. Убрзо након тога је Праг постао сједиште чешких краљева.

Од 10. ст. Праг постаје значајан трговачки центар у којег се досељавају трговци разних народа (посебно Нијемци и Жидови). Постојали су дијелови града гдје су живјели припадници појединих народа. Први мост преко Влтаве је саградио краљ Владислав II. 1170. године.

Град се јаче развио у 14. ст. (златно доба Прага). Цар Светог Римског Царства Карло IV. из династије Луксембург је изабран за краља Чешке и 1355. је одлучио да Праг постане пријестолница цијелог Царства. У Праг долазе многи насељеници из свих дијелова Царства. Карло IV. је подузео многе градње, од којих су најпознатији Карлов мост и катедрала св. Вида. Основао је и Карлово свеучилиште (најстарије свеучилиште у Средњој Еуропи). Тада је Праг био трећи град по величини у Еуропи. У Прагу је дјеловао теолог Јан Хус који је покренуо вјерски покрет Хусити којима су се прикључили многи Чеси (Хуситски ратови).

1618. су Чеси кроз прозор Прашког дворца избацили изасланике цара Фердинанда II. (прашка дефенестрација). Тај догађај је био повод Тридесетогодишњег рата између католичких и протестантских снага у који је била увучена већина еуропских земаља. Праг је био жестоко погођен ратом и становништво му се током рата смањило за двије трећине. 1689. је град који се обновио након рата погодио катастрофални пожар.

У 18. ст. поново расте господарска снага града. 1757. је током Седмогодишњег рата пруска војска разорила град. 1784. су поједине градске четврти формално уједињене у један град. Град је нагло нарастао и добио на господарском значењу током индустријске револуције у 19. ст. Почео се брже развијати након изградње жељезнице 1845. када је угљен из базена Кладно омогућио развој металургије, што је довело до повећања броја становника. Године 1830. у Прагу је живјело 180.000 људи, а године 1910. већ 224.000. Град је постао снажно индустријско средиште и поступно укључио у свој састав сусједна мања насеља као индустријске градске четврти па су тако настали Либеň с пристанишним базеном Вyсочанy, Хлоубěтíн, Карлíн и Смíцхов с творницама стројева, возила, вагона, стакла, папира и прехрамбених производа. Праг је постао и трговачки центар те велико жељезничко чвориште, а томе су касније придодане и цестовне везе те велика зрачна лука Рузyнě удаљена само 10 км од градског средишта.

1848. је у граду избила револуција која је дио еуропских револуција исте године. Тада јача чешка национална свијест и жеља за независношћу. Праг је био центар Чешког народног препорода и осталих чешких националистичких покрета. Праг је био центар панславистичког покрета. У Прагу су се састајали интелектуалци из осталих славенских народа који су износили идеје о властитим националним покретима.

1918. се распала Аустроугарска монархија, и Чешка је заједно са Словачком стекла независност, али се ујединила у заједничку државу Чехословачку. Праг је од 1918. до 1939., те од 1945. до 1993. био главни град Чехословачке. Једна је од ријетких пријестолница Средње Еуропе која је у Другом свјетском рату остала готово потпуно поштеђена ратних разарања. Град је ипак бомбардиран на самом крају рата. 1948. је у Чехословачкој завладао социјализам. Праг је био центар протукомунистичких покрета (Прашко прољеће 1968. и Баршунаста револуција 1989.). Од 1993. је главни град новонастале Чешке Републике која је настала раздруживањем Чехословачке. Због изврсно очуване средњоеуропске архитектуре постао је, поготово након завршетка хладног рата, једно од најпопуларнијих средњоеуропских туристичких одредишта и омиљена локација за снимање многих филмова с повијесном тематиком, чему је придонијела и готово стољетна традиција производње властитих филмова.

Праг је смјештен у средњој Чешкој на ријеци Влтави. Налази се 40 км од ушћа Влтаве у Лабу. Због свог положаја непосредно на ријеци језгра је у прошлости често била изложена поплавама. На ријеци постоји неколико отока (Слованскý остров, Дěтскý остров и Стřелецкý остров). Праг је унутар висоравни Чешке завале. Рељеф на простору града је брдовит. Западно од града је Бијела гора, а јужно гора Чихадло. Клима је умјерена. На простору града се мијешају континентски и оцеански утјецаји на климу.

Што се тиче јавног пријевоза, он се састоји од интегриране мреже прашког метроа, прашког трамвајског сустава, градских аутобуса те жичаре. Прашки трамвајски сустав један је од већих у свијету, са око 900 композиција трамвајских возила, укупне дуљине трачница од 140 км. Има 33 линије, а годиншње превезе 356 милијуна путника. Све врсте пријевоза имају заједнички сустав наплате. Јавни пријевоз додатно надопуњују такси пријевозници те туристички бродови који возе Влтавом. Осим тога, постоје и разне друге туристичке вожње, попут оних у аутомобилима олдтимерима.

Главни аутомобилски правци пролазе центром града. Тунел Бланка представља рјешење градских гужви у сјеверозападном дијелу града и са својих 5.5 км најдужи је градски тунел у Еуропи. Градња овог објекта заопчела је 2007., а завршетак се очекује 2011. или 2012. Тунел је дио градског престе��а цеста, који служи као прометно рјешење због великог интензитета промета. Јужни дио прстена отворен је 22. рујна 2010. године, дужине више од 20 км.

Праг је главни чвор жељезница у Чешкој. Сустав приградске жељезнице који вози прашком регијом зове се Еско Праха. Главни жељезнички колодвор зове се Хлавнí нáдражí (Главни колодвор), те је повезан са многим градовима у Еуропи. Осим тога, међуградски влакови пристају и на ове колодворе: Праха-Смíцхов, Праха-Холешовице, Праха-Либеň и Масарyково нáдражí. У граду постоји још колодвора, али имају мањи прометни значај.

Главна прашка зрачна лука носи назив Праха Рузyнě те је то једна од најпрометнијих зрачних лука у Средњој и Источној Еуропи. Остале зрачне луке у граду или околици су: Кбелy (служи за домаће и међународне војне снаге, а ондје са налази и Музеј чешког зракопловства), зрачна лука Летňанy (служи за приватне зракоплове) и зрачна лука Аеро Водоцходy (користи се као писта за покусне ��етове). Постоји и још неколико малих зрачних лука (писта) које користе аероклубови, као нпр. зрачна лука Точнá.

Праг остварује 25% чешког БДП-а. У граду су еуропска сједишта многих познатих међународних компанија.

Од 1990-их па до данас прашко се господарство реструктурирало од индустријски оријентираног до оног чији највећи дио чине услуге. Најзаступљеније гране индустрије су фармацеутска, тискарска, прехрамбена, производња транспортне опреме, производња рачуналне технологије те електротехнички инжињеринг. У сектору услуга најзначајније су финанцијске, комерцијалне и услуге угоститељства (ресторани, хотели, пансиони, хостели). 80 % запослених ради у сектору услуга.

Праг је омиљена дестинација многих туриста. Готово половина новца који Чешка заради од туризма долази управо из Прага. Град тако у својој понуди нуди око 73.000 кревета, а већина тих смјештајних капацитета саграђена је након 1990.

Око 20% свих инвестиција у Чешкој одвија се у Прагу.

Занимљиво је додати како је Праг у раздобљу од 1990. до 2000. био врло популарно мјесто за снимање филмова међународне продукције те филмова из Холлywоода и Боллywоода. Комбинација архитектуре, ниских трошкова те добрих локација показала се привлачном за филмску индустрију.

Такођер, све важније чешке твртке и институције имају своје сједиште у Прагу.

Праг је дом многих спортских догађаја, клубова и стадиона.

Познати прашки спортску клубови:

• Спарта Праг - Чешки ногометни клуб
• Славиа Праг - Чешки ногометни клуб
• Дукла Праг - ногометни клуб
• Бохемианс 1905 - ногометни клуб
• Викториа Жижков - ногометни клуб
• ХЦ Славиа Праг - хокејашки клуб
• ХЦ Спарта Праг - хокејашки клуб

Повијесно средиште Прага
Свјетска баштина – УНЕСЦО
Чешка
Регистриран:	1992. (16. засједање)
Врста:	Културно добро
Мјерило:	ии, ив, ви
Угроженост:	но
Референца:	УНЕСЦО

Након пада Жељезне завјесе, Праг је постао једно од најпосјећенијих туристичких дестинација у Еуропи, али и у свијету. Праг је шести град по посјећености у Еуропи, послије Лондона, Париза, Рима, Мадрида и Берлина^[1]. За разлику од других еуропских метропола, Праг није много страдао у Другом свјетском рату, те је његова повијесна архитектура (Стари град, Доњи град и Нови град) једна од најсачуванијих у Еуропи и представљена је свим повијесним стиловима: средњовјековна романика и готика, ренесанса, барок, неокласицизам, хисторицизам, сецесија, функционализам и постмодерна архитектура. Најпознатије знаменитости Прага су:

• Прашки дворац (Пражскý храд) у четврти Храдчани (Гуиннессова књига рекорда га наводи као највећи дворац на свијету, површине преко 70000 м²)
• Катедрала св. Вида налази се унутар комплекса дворца
• Стари град (Старé Мěсто) с познатим Старим тргом (Старомěстскé нáмěстí)
• Астрономски сат (Орлој) унутар Старог града
• Нови град (Новé мěсто) с најпознатијим тргом Вáцлавскé нáмěстí
• Карлов мост (Карлůв Мост) преко Влтаве
• Жидовска четврт Јосефов с новом синагогом (Староновá Сyнагога) из 1270. године и жидовским гробљем
• Црква Наше госпе под Тýном (с познатим црним торњевима)
• Дворац Вyшехрад на чијем су гробљу укопани многи славни Чеси као што су Антонíн Двоřáк и Бедřицх Сметана
• Комплекс Карловог свеучилишта
• Петříнски опсерваторијски торањ (Петříнскá розхледна) је копија Еиффеловог торња)
• Телевизијски торањ у четврти Жижков (Жижковскý вyсíлач)
• Гроб Франза Кафке на жидовском гробљу Олшанy које је познато шеталиште
• "Плешућа кућа" (модерна грађевина, дјело хрватског архитекта Владе Милунића)
• Златна улица
• Леннонов зид с протукомунистичким графитима инспирираним пјесмама Беатлеса
• Прашки метроном, модерна инсталација на мјесту срушеног Стаљиновог споменика
• Мала четврт (Малá Страна) с Црквом Малог Исуса
• Државни музеј (Нáроднí музеум)
• Музеј примијењених умјетности
• Барокна градска врата Писек, једина сачувана градска врата
• Прашки зоолошки врт је седми најбољи на свијету (према Форбес магазину)
• Народно казалиште (Нáроднí Дивадло)
• Рудолфиум, дом Чешке филхармоније
• Казалиште Сметана, дом прашке државне опере
• самостан Емаус (На Слованецх), у насељу Нове Мјесто у Прагу (улица Вишехрад)^[2]

• 
  Карлов мост
• 
  Поглед на Храдчане ноћу
• 
  Карлов мост и Храдчани
• 
  Улаз у Храдчане
• 
  Катедрала св. Вида у Храдчанима
• 
  Златна улица
• 
  Староградски трг
• 
  Туристички трамвај
• 
  Вјенцеславов трг (Вáцлавскé нáмěстí)
• 
  Плешућа кућа
• 
  Астрономски сат
• 
  Црква Наше госпе под Тýном

Праг има службене уговоре о партнерству са сљедећим градовима:

Берлин, Њемачка Терамо, Италија Тунис (град), Тунис Москва, Русија Таипеи, Тајван

Франкфурт на Мајни, Њемачка Бруxеллес, Белгија Мадрид, Шпањолска Санкт Петербург, Русија

Хамбург, Њемачка Тренто, Италија Цхицаго, САД Кyото, Јапан

Нüрнберг, Њемачка Париз, Француска Тирана, Албанија Јасłо, Пољска

Праг такођер има и велики број неслужбених споразума с бројним другим великим свјетским градовима^[3].

• Стратешки план за развој Прага Архивирано 2013-08-08 на Wаyбацк Мацхине-у
• Вијести о прашкој зрачној луци Архивирано 2012-02-26 на Wаyбацк Мацхине-у

• Службена страница (cz) (en)