Паноптикон

Паноптикон је врста затворске зграде коју је у XVIII. вијеку дизајнирао и осмислио енглески филозоф Јеремy Бентхам. Концепт паноптикона састојао се у томе да се сви (пан-) затвореници могу проматрати (-оптикон) у било којем тренутку и од стране самог једног чувара, с тим да затвореници не знају кога, ако икога, стражар проматра у којем тренутку. Иако је физички немогуће да један стражар истовремено проматра све ћелије, чињеница да затвореници не знају која се ћелија проматра ставља их у ситуацију да се морају понашати као да се баш њих проматра у сваком тренутку, чиме си ефективно контролирају понашање. Сам назив је, осим сложеница, референца на стооког дива Арга (или Аргуса Паноптеса) из грчке митологије, који је због броја очију био врло ефектан стражар.

Дизајн паноптикона састоји се од зграде кружног облика у чијем се средишту налази "стражарски торањ", унутар којег чувари могу проматрати све затворенике, чије су ћелије посложене око тог торња. Бентхам је свој иницијални дизајн сматрао примјењивим и на болнице, школе, санаторије и азилије, међутим главна примјена требала је бити у затворима и термин се данас најчешће користи управо како би се реферирало на Бентхамов модел затвора.

Бентхамов модел, интересантно, никада није потпуно заживио у његовој матичној земљи, иако је примјењиван у различитим земљама свијета у каснијим периодима. Један од најпознатијих примјера је Пресидио Модело, бивши затвор на Куби.