Аирбус А340

Аирбус А340
Аирбус
Аирбус 340-300
Генерални подаци
Тип	Линијски путнички авион
Произвођач	Аирбус
Пробни лет	25. октобра 1991.
Уведен у упорабу	март 1993.
Првотни корисник	Луфтханса и Аир Франце
Број примјерака	367 (до 31. јула 2009.[1])

Аирбус А340 је широкотрупни, путнички авион великог долета. Производи га Аирбус С.А.С.- ова подружница ЕАДС. Авион покрећу четири турбо-фен мотора, има 261 до 380 сједала (овисно о броју класа) и долет између 6.700 и 9.000 Нми. По дизајну је сличан двомоторном А330 с којим је у почетку "дијелио" труп и крила. Касније верзије имају дуљи труп с новим, већим крилима^[2].

Авион великог долета А340 приказан је 1987. као допуна А320, авиону мањег долета и А300, авиону средњег долета. Двомоторни авиони заостајали су за четверомоторних ради правила од стране ИЦАО (ЕТОПС) да двомоторни авиони не смију летјети изван домета погодне зрачне луке унутар 60 минута.

А340 развијан је паралелно с двомоторним А330 с којим дијели иста крила и сличан труп. Једино је напреднија електроничка опрема као и конструкција од композитних материјала "узета" с А320. Завршно склапање извршено је у Тоулоусе-Благнацу, Француска. Испрва је планирана упораба нових ИАЕ (Интернатионал Аеро Енгинес) суперфен мотора али је компанија одустала од њиховог развоја. Након тога једини избор оригиналној замисли били су ЦФМИ ЦФМ56-5Ц4 мотори.

Када је 1991. године авион први пута узлетио, инжењери су увидјели да крила нису довољно јака за ношење вањских мотора и да се на брзини крстарења превише извијају и тресу. Како би се исправило опструјавање зрака, на доњаку крила, око носача мотора, уграђене су аеродинамички обликоване избочине (што је придонијело и чврстоћи).

А340 је скуп високе технологије као што су дигитални "флy бy wире" сустав контрола лета. Као и на А320 авионом се управља помоћу "јоyстицка" који је пилоту с лијеве а копилоту с десне стране. Опћенито је пилотска кабина на А340 и А330 слична оној на А320 што омогућава пилотима, уз минимални додатни тренинг пријелаз с једног на други авион.

А340-200 је почетна верзија с 261 сједала за путнике смјештених у три класе. Долет од 13.800 км један је од највећих у том раздобљу. Једина верзија је која има већи распон крила од дуљине трупа. На авион су уграђени ЦФМИ ЦФМ56-5Ц4 мотори.

За једну верзију А340-200, наручену од Сулатана од Брунеа тражен је долет од 14.820 км. Авиону (означен као А340-8000) су уграђени додатни спремници за гориво, мотори од 151 кН потиска и незнатно је модифицирано подвозје што је у коначници резултирало долетом од 15.000 км и максималном тежином узлијетања (МТОW) од 275 тона (као и А340-300).

Слиједећи авиони ове класе прерађивани су као и под-верзија А340-8000 а означени су као А340-213X. Ради великог распона крила, четири мотора, малим капацитетом и унапређењима која су уграђена и на сљедећу верзију, серија -200 је изгубила на популарности. Произведено је само 28 авион од којих данас неки лете као ВИП авиони.

А340-300 може превести 295 путника у три класе на удаљеност од 12.400 км. Почетна верзија први пута је узлетјела 25. октобра 1991. године а у редовни сервис ушла је у марту 1993. Као и А340-200 на авион су уграђени ЦФМИ ЦФМ56-5Ц мотори. Тежа изведба авиона у овој серији је А340-313X који је испоручен компанији Сингапоре Аирлинес у априлу 1996.

Задња под-верзија је А340-313Е испоручена 2003. компанији Сwисс-Интернатионал. Авион превози 295 путника, има максималну тежину узлијетања (МТОW) 276,5 тона а долет му је 13.300-13.700 км. УС Аирwаyс постати ће први и једини корисник А340 испоруком у 2009. години.

А340-500 представљен је као комерцијални авион с највећим долетом. Први лет авион је имао у фебруару 2002. године а све дозволе за упорабу добива 3. децембра исте године. У фебруару 2006. у максималном долету премашује га Боеинг 777-200ЛР. А340-500 има 313 путничких сједала у 3 класе. Тхаи Аирwаyс Интернатионал лети с овим авионом без успутног слијетања из Бангкока у Лос Ангелес и из Бангкока у Неw Yорк. Од Лондона до Пертха у Аустралији и назад надопуна горива потребна је само ако тијеком лета авион има чеони вјетар^[3].

У успоредби с А340-300 ова верзија има за 4,3 м дуљи труп, већу површину крила, може понијети око 50% више горива, има нешто већу брзини крстарења, већи хоризонтални стабилизатор и мањи вертикални стабилизатор. Верзија А340-500/600 има уграђене помочне камере које помажу пилоту приликом таксирања по земљи. Покрећу га Роллс-Роyце Трент 553 турбофен мотори.

А340-500ХГW (енг. Хигх Гросс Wеигхт) под-верзија је с долетом од 16.700 км и МТОW од 380 тона. У употребу је авион ушао 2007. године (Тхаи Аирwаy Интернатионал). Има појачану структуру и додатно повећан капацитет горива. Покрећу га Роллс-Роyце Трент 556 турбофен мотори. Кингфисхер Аирлинес планира стални лет с овим авионом из Индије у Америку^[4]. Највећи корисници су Емирати који посједују 10 авиона.

А340-600 има 380 сједала у 3 класе или 419 сједала у двије класе а долет му је 13.900 км. Путничким капацитетом је сличан Боеинговом 747 али с 25% већим царго простором. Први лет био је 23. априла 2001. а Виргин Атлантиц почео је комерцијалне летове у аугусту 2002.

А340-600 је више од 10 метара дуљи од верзије -300 што ка чини најдуљим ��вионом на свијету. Покрећу га четири Роллс-Роyце Трент 556 турбофен мотора од по 249 кН. Авиону су додана додатна четири котача на централној линији средњег дијела трупа који на себе прима дио додатног оптерећења настао повећањем максималне носивости. Додатни простор у путничкој кабини добивен је смјештајем простора та одмор посаде, "кухиње" авиона и тоалета на нижу разину (за разлику од Боеинга гдје је тај простор горњој палуби).

А340-600ХГW под-верзија имала је свој првилет18. новембра 2005.^[5] а дозволу за редовну упорабу добила је 14. априла 2006. ^[6]. Максимална тежина узлијетања овог авиона је 380 тона а долет 14.600 км што је омогућено с ојачаном конструкцијом (на којој је примјењивано ласерско заваривање), већим капацитетом горива и јачим моторима (четири Роллс-Роyце Трент 560 турбофен мотора од по 267 кН).

Величине	А340-200	А340-300	А340-500/-500ХГW	А340-600/-600ХГW
Посада	Два
Сједала	239 (3-класе)	295 (3-класе)	313 (3-класе)	380 (3-класе)
Дуљина	59,39 м	63,60 м	67,90 м	75,30 м
Распон крила	60,30		63,45 м
Поставни кут крила	30°		31,1°
Висина	16,70 м	16,85 м	17,10 м	17,30 м
Промјер кабине	5,28 м
Размак подвозја	23,24 м	25,60 м	27,59 м	32,89 м
Тежина авиона	129.000 кг	129.275 кг	170.400 кг	177.000 кг
Максимална тежина узлијетања	275.000 кг	276.500 кг	372.000/380.000 кг	368.000/380.000 кг
Брзина крстарења	M.82 (896 км/х, 557 мпх)		M .88 (907 км/х, 564 мпх)
Максимална брзина	M .94[7]
Дуљина узлијетања с МТОW	2.990 м	3.000 м	3.050 м	3.100 м
Долет (с максималном тежином)	14,800 км 8,000 НМ	13,700 км 7,400 НМ	16,100/17,100 км 8,670/9,000 НМ	14,900/15,900 км 7,750/7,900 НМ
Макс. Капацитет горива	155,040 L 40,957 гал	140,640 L 37,153 гал	214,810/222,000 L 56,750/58,646 гал	195,881/204,500 L 51,746/54,023 гал
Капацитет терета	18 ЛД3с/6 паллетс	30 ЛД3с/10 палета	32 ЛД3с/11 палета	42 ЛД3с/14 палета
Сервице Цеилинг	11,887 м (39,000 фт)
Мотори (4x)	ЦФМ56-5Ц2 (138.78кН) ЦФМ56-5Ц3 (144.57кН) ЦФМ56-5Ц4 (151.25кН)	ЦФМ56-5Ц2 (138.78кН) ЦФМ56-5Ц3 (144.57кН) ЦФМ56-5Ц4 (151.25кН) ЦФМ56-5Ц4П (149.9кН)	Роллс-Роyце Трент 553/556 (236/249кН)	Трент 556/560 (249/260кН)