1873

Ово је чланак о години 1873.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1840-е  1850-е  1860-е  – 1870-е –  1880-е  1890-е  1900-е
Године:	1870 1871 1872 – 1873 – 1874 1875 1876

1873. по календарима

Грегоријански	1873. (MDCCCLXXIII)
Аб урбе цондита	2626.
Исламски	1289–1290.
Ирански	1251–1252.
Хебрејски	5633–5634.
Бизантски	7381–7382.
Коптски	1589–1590.
Хинду календари
• Викрам Самват	1928–1929.
• Схака Самват	1795–1796.
• Кали Yуга	4974–4975.
Кинески
• Континуално	4509–4510.
• 60 година	Yин Вода П(иј)етао (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11873.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1873 (MDCCCLXXIII) је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару, одн. редовна година која почиње у понедјељак по 12 дана заостајућем јулијанском календару.

• јануар - јул - Јапанска дипломатска Иwакурина мисија у континенталној Европи (Француска, Белгија, Холандија, Немачка, Данска, Шведска, Аустроугарска, Швајцарска)
• 1. 1. - Јапански календар: прелазак на Грегоријански календар.
• 22. 1. - Британски једрењак Нортхфлеет потонуо у судару, 293 мртвих.
• 22. 1. - Избија трећи Англо-ашанти рат у Златној Обали (Гана).
• 30. 1. - Објављен Вернов роман "Пут око света за 80 дана".

• 11. 2. - Услед многих побуна (нпр. Трећи карлистички рат) и штрајка у артиљеријском корпусу, краљ Шпаније Амадео I абдицира; Кортес проглашава Прву шпанску републику (до 1874).
• 18. 2. - Васил Левски обешен у Софији.
• 20. 2. - Капетан Јохн Моресбy присвојио за V. Британију место на коме се данас налази Порт Моресбy, главни град Папуе Нове Гвинеје.
• 28. 2. - Герхард Армауер Хансен описао Мyцобацтериум лепрае, изазивач лепре.

• 3. 3. - Цомстоцкови закони у САД забрањују слање поштом порнографије и контрацептивних средстава.
• 4. 3. - Председник САД Улyссес С. Грант започиње други мандат.
• 22. 3. - Шпанска скупштина укинула ропство на Порторику, власници добили надокнаду а робови морају радити још три године.
• 26. 3. - Ацешки рат: Холанђани објавили рат владару Ацеха на Суматри, али се у априлу морају повући због јаког отпора (сукоби ће трајати до 1904).
• 29. 3. - Основана компанија Рио Тинто након што су странци купили рудник на шпанској реци Рíо Тинто у Андалузији.

• 1. 4. - Закон о новцу у САД окончава биметализам и поставља долар на златни стандард - лоше за западне рударске интересе и задужене фармере.
• 1. 4. - Поред Нове Скотије потонуо британски путнички брод РМС Атлантиц, најмање 535 мртвих.
• 5. 4. (24. 3. по ј.к.) - Умро председник српске владе Миливоје Блазнавац, од 2. (14.) априла га наслеђује министар иностраних дела Јован Ристић ("либерал од 1868").
• 21. 4. - Франкфуртски пивски нереди: поскупљење пива иницира нереде, у војној интервенцији гине 20 људи.
• 24. 4. - У Лахаини на Хавајима засађено индијско дрво бањан, Фицус бенгхаленсис, које ће постати највеће у САД.

• пролеће - Српски председник владе Јован Ристић у посети Бечу, разговара са Андрашијем и царем, примљен је срдачно - Аустро-Угарска ће подржати српски став о железничкој вези са Турском код Алексинца, договорено да се у Бечу отвори полузванично српско дипломатско представништво, без сагласности о чишћењу Ђердапа, договорена посета кнеза Милана^[1].

• 1. 5. - 2. 11. - Свјетска изложба у Бечу.
• ?3. 5. (21. 4. по ј. к.) - Излази часопис "Глас Црногорца" (ранији "Црногорац").
• 5. 5. - Трећи карлистички рат: важна победа монархиста у месту Ераул у Навари, наредних месеци улазе у Баскију.
• 9. 5. - Грüндеркрацх: Црни петак, крах Бечке берзе иницира Панику 1873. која се претвара у глобалну Дугу депресију (1873-79) а говори се и о Великој депресији 1873-96.
• 10. 5. - Георге Смитх пронашао у Ираку Еп Атрахасис^[2].
• 11. 5. - Врхунац Културкампфа у Немачкој: донесен први од Мајских закона којим се држави даје одговорност за обуку и именовање свештенства.
• мај - Оснивачка скупштина Сједињене мађарско-српске штедионице са седиштем у Будимпешти^[3].
• мај - На окружном вашару у ДеКалб, Иллиноис, Хенрy Р. Росе приказао бодљикаву жицу, што ће преузети Јосепх Глидден и Јацоб Хаисх.

• 20. 5. - Леви Страусс и Јацоб Давис добили патент у САД за ојачавање џепова бакарним заковицама.
• 23. 5. - У Канади основана Северозападна коњаничка полиција, основа Краљевске канадске коњаничке полиције од 1920.
• 24. 5. - Маршал Патрице де Мац Махон је нови председник Француске (до 1879) уз подршку деснице и монархиста.
• 24. 5. - У Лондону отворена Алеxандра Палаце - изгорела у пожару већ 9. јуна, обновљена 1875.
• 27. 5. - Хеинрицх Сцхлиеманн открио у Троји тзв. Пријамово благо.
• 28. 5. - Руски генерал Константин вон Кауфман заузео Хиву, главни град Хивског каната.

• 4. 6. - Индијански ратови: хватањем "капетана Џека" (Кинтпуасх) окончан Модочки рат у северној Калифорнији.
• 6. 6. - Сцхöнбруннска конвенција између Аустроугарске и Русије.
• 8. 6. - Исмаил Паша Египатски приволео османског султана Абдул Азиза да му изда ферман којим је скоро призната независност Египта.
• јун, половином - Из Бос. Градишке пребегла 24 угледна трговца преко Саве, објављују "Споменицу хришћанским силама"; Васо Видовић на челу делегације отишао у Беч; и у Бањој Луци је немир међу трговцима^[4].
• јун - Милетићева интерпелација да се владин комесар у Новом Саду Ласло Мајтењи позове на одговорност под оптужбом да је прекорачио овлашћења и злоупотребио власт^[5].
• јун - Скупштина вароши Панчева протестује владару због једноставног припојења банатског дела војне границе угарским жупанијама^[6].

• 1. 7. - Оток Принца Едwарда се прикључио Канадској Конфедерацији.
• 9. 7. - Закон о монети у Немачком Царству: уведена златна марка (повезана са златом до 1914).
• 9. 7. - Трећи карлистички рат: владине снаге упале у заседу у Каталонији, свих 800 људи из колоне погинули или заробљени.
• 12. 7. - У Шпанији избија Кантонална револуција, претежно на југу и у централним деловима земље (кантоналисти желе скоро независне кантоне).
• 15. 7. - Основан фудбалски клуб Гласгоw Рангерс Ф.C..
• 21. 7. - Јессе Јамес и Јамес–Yоунгерова банда опљачкала свој први воз, у Адаир, Иоwа.

• 4. 8. - Потпуковник Георге Армстронг Цустер и Седма коњаничка регимента имали први сукоб са Лакотама, док су штитили железничке геометре у Монтани.
• 8. 8. - Развојачење Војне крајине (банској Хрватској прикључена 1881).
• август - Милетић тражи у новосадској градској скупштини да се опозове велики жупан Флат штетног деловања и због незнања српског језика^[7].
• 24. 8. - Мировни споразум Русије и Хивског каната, који тиме постаје руски протекторат.
• 27. 8. (15. 8. по ј.к.) - Кнез Милан стигао у посету Бечу, где је дочекан долично владару независне државе, примљен је код министра Андрашија и цара^[8][9].
• 30. 8. - Аустроугарска експедиција на Сјеверни пол откри��а Земљу Фрање Јосифа, архипелаг у Арктичком океану.

• 1. 9. - Цетсхwаyо каМпанде устоличен за краља Зулуа (до 1879).
• 5. 9. - Хрватски сабор примио ревизију Нагодбе са 79 према 10 гласова; главна промјена је финанцијске природе, Хрватска-Славонија добија 45% прихода умјесто паушала од 2,2 милијуна форинти (краљевска санкција 30. 11.)^[10][11]. Након ревизије Нагодбе, Народна странка у Хрватској поново неће признавати Србе^[12].
• септембар - Кнез Милан у посети Паризу.
• септембар - Руски истраживач Николај Пржеваљски стигао у Ургу (Улан Батор), чиме је окончана његова трогодишња експедиција.
• 15. 9. - На Међународном метеоролошком конгресу у Бечу одлучено да се оснује Међународна метеоролошка организација (од 1950. је наследила Светска метеоролошка организација).
• 16. 9. - Немачке трупе напуштају Француску јер је ова исплатила наметнуту одштету за Француско-пруски рат - ово погоршава контракцију немачке економије.
• 16. 9. - Хасан I је нови султан Марока (до 1894).
• 18. 9. - Крах Њујоршке берзе након банкротства фирме Јаy Цооке & Цомпанy која је финансирала Северну пацифичку железницу - паника и Дуга депресија у САД.
• 20. 9. - Иван Мажуранић је нови хрватски бан (до 1880), први који није племић.

• 20. 10. - У Хрватској-Славонији изгласан Закон о извођењу "јавних градњах и грађевинах", кулук замењен откупнином, што је оптерећење за сељаке^[13].
• 22. 10. - У Бечу склопљен Тројецарски савез између Аустроугарске, Немачке и Русије - против радикализма, за статус кво на Балкану. Избеглице из Босне се жале великим силама на тешкоће, неколико херцеговачких вођа се преко Цетиња жале руском цару, да се због зулума морају дићи на оружје^[14].
• 22. 10. - Велики везир Туниса Мустапха Кхазнадар принуђен на оставку због проневере новца.
• 23. 10. - Довршена жељезничка пруга Ријека - Карловац, којом је остварена веза са Загребом и Будимпештом.
• 24. 10. - Отворен Први бечки планински водовод, дужине 95 км.
• 28. 10. - Крах Берлинске берзе.
• 29. 10. - Алберт је нови краљ Саксоније (до 1902).
• 30. 10. (18. 10. по ј.к.) - Кнез Милан се вратио у Београд са пута по Европи.

• 3. 11. (22. 10. по ј.к.) - Јован Ристић даје оставку на место председника владе (одн. кнез га је сменио), што се сматра дефинитивним крајем Намесничког режима у Србији (од 1868). Нови председник министарског савета је конзервативац Јован Мариновић.
• новембар - Светозар Марковић основао лист "Јавност" у Крагујевцу.
• новембар - Српски либерал Лаза Костић победио великом већином на првим изборима у бившем Шајкашком батаљону^[15].
• 17. 11. - Будим, Стари Будим (Обуда) и Пешта уједињени у Будимпешту.
• 20. 11. - Француска авантура у Тонкину, на северу Вијетнама: Францис Гарниер заузео Ханој, наредних недеља и већину утврђења у Делти Црвене реке.
• 21. 11. - У Ирској основана политичка партија Лига самоуправе (Хоме Руле Леагуе).
• 22. 11. - Француски пароброд СС Вилле ду Хавре потонуо у судару на сред Атлантика са гвозденим клипером Лоцх Еарн, 226 мртвих.

• 11. 12. - Нови холандски напад на Ацех, у јануару успевају заузети краљевску палату.
• 12. 12. (30. 11. по ј.к.) - Закон о ковању српске сребрне монете - динар уведен као новчана јединица по стандардима Латинске монетарне уније^[16] (дотада прављен само бакарни новац).
• 13. 12. (1. 12. по ј.к.) - Народна скупштина Краљевине Србије донела Закон о мерама - од јануара 1880. се уводи метрички систем.
• 21. 12. - Армија црне заставе испред вијетнамске војске напада Ханој - Францис Гарниер убијен, Французи разбијени, крај авантуре.
• 23. 12. (11. 12. по ј.к.) - Закон о потпуном укидању телесне казне у Србији.
• 24. 12. (12. 12. по ј.к.) - Закон о преустројству гимназија у Србији (7 разреда уместо 6, пријемни и испит зрелости).

• Цетињска богословија привремено премјештена у Острог.
• Саграђена Саборна црква у Мостару.
• У Београду основана Друштвена школа за изображавање српско-јеврејске омладине, за учење српског језика^[17].
• Железничка пруга Солун–Скопље (догодине до Митровице).
• У Новом Саду издат шаљиви лист "Камила", што се сматра почетком стрипа у Србији^[18].
• Фирма Лиебиг'с Еxтрацт оф Меат Цомпанy почела производњу конзервиране усољене говедине под ознаком Фраy Бентос (град у Уругвају).
• Основана шведска фирма Бофорс.
• Елизејска палача је званична председничка резиденција Француске.
• Михаил Бакуњин написао "Етатизам и анархија".
• У Немачкој основана фирма НСУ Моторенwерке, у почетку као фабрика штрикаћих машина.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1873.

• 1. 1. - Марија Јурић Загорка, хрватска књижевница и новинарка († 1957.)
• 2. 1. - Света Мала Терезија, католичка светица († 1897.)
• 7. 1. - Адолпх Зукор, оснивач Парамоунт Пицтурес († 1976)
• 8. 1. - Јелена Савојска (Петровић), црногорска принцеза, италијанска краљица († 1952)
• 8. 1. - Иулиу Маниу, премијер Румуније († 1953)
• 12. 1. - Спиридон Луис, грчки атлета († 1940)
• 15. 1. - Маx Адлер, социјални филозоф († 1937)
• 28. 1. - Цолетте, књижевница († 1954)
• 31. 1. - Мелитта Бентз, измислила филтер за кафу († 1950)

• 2. 2. - Константин вон Неуратх, немачки политичар († 1956)
• 9. 2. - Јован Радонић, српски историчар, академик († 1956)
• 13. 2. - Фјодор Шаљапин, оперски певач, бас († 1938)
• 16. 2. - Радоје Домановић, српски сатиричар († 1908)
• 25. 2. - Енрицо Царусо, оперски пјевач, тенор († 1921)

• 1. 4. - Сергеј Рахмањинов, руски складатељ († 1943.)
• 6. 4. - Светозар Риттиг, свећеник, црквени повјесничар († 1961)

• 15. 5. - Павло Скоропадски, украјински хетман († 1945)
• 17. 5. - Хенри Барбуссе, књижевник, новинар († 1935)
• 26. 5. - Олаф Гулбранссон, норвешки цртач и сликар († 1958.)

• 13. 6. - Антун Густав Матош, хрватски књижевник († 1914.)
• 19. 6. - Владимир К. Петковић, српски геолог († 1935)

• 1. 7. - Алице Гуy-Блацхé, прва жена филмски режисер († 1968)
• 20. 7. - Алберто Сантос-Думонт, бразилски пионир авијације († 1932)
• 21. 7. - Ханс Фаллада, њемачки књижевник († 1947.)

• 26. 8. - Лее де Форест, проналазач триоде († 1961)

• 1. 9. - Динко Шимуновић, хрватски књижевник († 1933.)
• 8. 9. - Алфред Јаррy, француски писац († 1907)
• 9. 9. - Маx Реинхардт, режисер († 1943)
• 20. 9. - Сиднеy Олцотт, филмски режисер († 1949)

• 8. 10. - Ејнар Хертзспрунг, астроном († 1967)
• 9. 10. - Карл Сцхwарзсцхилд, астроном, физичар († 1916)
• 12. 10. - Надежда Петровић, српска сликарица († 1915.)
• 14. 10. - Јулес Римет, председник ФИФА († 1956)
• 22. 10. - Станко Хондл, физичар, професор и ректор Свеучилишта, академик († 1971)
• 30. 10. - Францисцо Мадеро, мексички револуционар и председник († 1913)
• 31. 10. - Рудолф Лубински, хрватски архитект († 1935)

• 9. 11. - Фритз Тхyссен, индустријалац († 1951)
• 16. 11. - W. C. Хандy, амерички композитор, познат као "Отац блуеса" († 1958.)
• 24. 11. - Јулиј Мартов, руски револуционар († 1923)
• 27. 11. - Роберт Ауер, хрватски сликар († 1952)

• 7. 12. - Wилла Цатхер, америчка списатељица († 1947)
• 7. 12. - Виктор Чернов, руски политичар, есер († 1952)
• 21. 12. - Благоје Берса, хрватски складатељ и глазбени педагог († 1934.)
• 26. 12. - Димитрије Гинић, српски глумац († 1934)

• Хасан Приштина, албански политичар († 1933)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1873.

• 1. 1. - Никола Алексић, сликар-иконописац (* 1808)
• 9. 1. - Наполеон III., бивши француски предсједник и цар (* 1808.)
• 18. 1. - Едwард Булwер-Лyттон, британски књижевник и политичар (* 1803)
• 27. 1. - Адам Седгwицк, пионир модерне геологије (* 1785)

• 18. 2. - Васил Левски, бугарски револуционар (* 1837)

• 15. 3. - Максимилијан Прица, хрватски политичар (* 1823)

• 18. 4. - Јустус вон Лиебиг, хемичар (* 1803)

• 1. 5. - Давид Ливингстоне, шкотски мисионар и истраживач (* 1813.)
• 6. 5. - Јосé Антонио Пáез, први председник Венецуеле (* 1790)
• 8. 5. - Јохн Стуарт Милл, филозоф (* 1806)
• 10. 5. - Лаза Телечки, глумац и редитељ (* 1839 или '41)
• 15. 5. - Алеxандру Иоан Цуза, први владар Румуније (* 1820)
• 20. 5. - Георге-Éтиенне Цартиер, канадски политичар (* 1814)
• 22. 5. - Алессандро Манзони, талијански књижевник (* 1785.)
• 25. 5. - Константин Данил, српски сликар (* 1798-1802?)

• 11. 6. - Георге Фисхер (Ђорђе Шагић), правник, званичник у САД (* 1795)

• 8. 7. - Франз Xавер Wинтерхалтер, њемачки сликар (* 1805.)
• 18. 7. - Лука Вукаловић, херцеговачки војвода (* 1823)

• 20. 8. - Јосиф Веселић, српски писац хрватског порекла (* 1823)

• 16. 9. - Мухамед IV, султан Марока (* 1830)

• 24. 10. - Иван Дежман, хрватски књижевник и лијечник (* 1841.)

• 4. 11. - Иван Падовец, хрватски гитарист и складатељ (* 1800.)

• 14. 12. - Лоуис Агассиз, биолог, геолог (* 1807)
• 16. 12. - Нино Биxио, италијански патриота (* 1821)
• 21. 12. - Францис Гарниер, француски официр и истраживач (* 1839)
• 24. 12. - Јохнс Хопкинс, аболициониста, филантроп (* 1795)

Литература

• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига први том (V-1)
  • Пета књига други том (V-2)
• Шишић, Фердо. Повијест Хрвата Преглед повијести хрватскога народа 1526.-1918. други дио. Марјан тисак 2004.