1622

Ово је чланак о години 1622.

Година 1622 (MDCXXII) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у уторак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

1622 на Wикимедијиној остави

• 6. 1. - Папа Гргур XV. основао Конгрегацију за ширење вере (Сацра Цонгрегатио де Пропаганда Фиде, данашња Конгрегација за јеванђелизацију народа), деловаће и на Балкану.
• 6 - 7. 1. - Габријел Бетлен и Фердинанд потписали Николсбуршки мир^[1].
• 12. 3. - Канонизовани Игнације Лоyола, Фрањо Ксаверски, Терезија Авилска, Изидор ратар, Филип Нери; током године беатификован Алберт Велики.
• 14. 3. - Хрватски сабор: тражи се постављање новог бана (Никола Франкопан оптужен за смрт одвјетника Крушеља и отимање имања), али краљ томе није склон^[1].
• 22. 3. - Јаместоwнски масакр: Поwхатани поглавице Опцханацаноугха убили 347 енглеских насељеника.
• 19. 4. - Рицхелиеу именован за кардинала.
• 22. 4. - Англо-персијске снаге узеле Ормуз Португалцима после 107 година .
• 27. 4. - Тридесетогодишњи рат: Битка код Минголсхеима с помешаним резултатима.
• 6. 5. - Битка код Wимпфена је убедљива католичка победа.
• 10. 5. - Хрватски сабор опетује захтјев за Франкопановом смјеном, на што се он одлучује на оставку^[2].
• мај - Хугенотске побуне: краљевске снаге заузеле град Роyан.
• 18. 5. - Скуп војске у Цариграду тражи од султана Османа да одустане од ходочашћа и погуби сараднике, кад он одбије ово друго дође до нереда у којима је убијен велики везир Дилавер-паша и др.
• 20. 5. - У јаничарској побуни убијен султан Осман II, враћен његов неспособни стриц Мустафа I (до 1623).
• 23. 5. - Доминик Андријашевић именован за скадарског бискупа (до 1625)^[3].
• 11. 6. - Заузет хугенотски град Нèгрепелиссе, становништво масакрирано.
• 20. 6. - Битка код Хöцхста је још један католички успех у Тридесетогодишњем рату.
• 24. 6. - Битка код Макаоа: Португалци одбранили овај посед од Холанђана.
• 29. 8. - Тридесетогодишњи рат: католици потукли протестанте код код Флеуруса.
• 6. 9. - Код Флорида Кеyса потонула шпанска флота са благом, међу којима Нуестра Сеñора де Атоцха (пронађена 1985) и Санта Маргарита (део блага спасен).
• 19. 9. - Тридесетогодишњи рат: католик Јохан 'т Серцлаес Тиллy заузео Хеиделберг.
• 2. 10. - Осамдесетогодишњи рат: Холанђани деблокирали Берген оп Зоом.
• 18. 10. - Уговор из Монтпеллиера окончава Хугенотске побуне (статус кво).
• 15. 11. - Јурај V. Зрински инсталиран за бана на сабору у Вараждину^[2] (до 1626).
• 17. 11. - Абаза Мехмед-паша ерзурумски, присталица убијеног султана Османа, смењен али остаје на положају и наставља с прогоном јаничара, са Туркоманима ставио под контролу добар део Анадолије.
• 30. 11. - Извјештај о упадима Турака и Влаха из турске Славоније и опљачканим селима 1621^[2].

• Први помен Буњеваца у Бачкој.
• Издане Сузе сина разметнога Ивана Гундулића, ове године почиње писати Османа.
• Опљачкане Цјепидлаке, Бастаји и села око Пакраца^[4].
• Крајишници, Срби из Ровишћа, поразили турске пљачкаше у иванићком пределу^[5].
• Војници из Хрват��ке учествују у опсадама Хеиделберга, Маннхеима и Франкентхала^[2].
• Маркантун де Доминис напустио Лондон и стигао у Рим.
• Киппер- унд Wипперзеит (прибл. "Време теразија") у Немачкој - услед Тридесетогодишњег рата долази до финансијске кризе и обезвређивања новца.
• Гаспаре Аселли открио лимфне судове.
• Éтиенне Брûлé вероватно први Европљанин у Мичигену.
• Мало ледено доба: заледио се Златни рог и јужни део Босфора; о тој (или претходној?) зими је писао поп Димитрије на Светој Гори: "тогда била крепка зима јако древију изсахнути от коренија, паче же масличију, и тогда поиде турски цар султан Осман на Лехи"^[6].
• Два тајанствена розенкројцерска плаката у Паризу - врхунац "фурије".

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1622.

• јануар - Молиèре (Јеан-Баптисте Поqуелин), драматичар и глумац († 1673)
• 5. 4. - Винцензо Вивиани, математичар и научник († 1703)
• 8. 11. - Карл X Густав, краљ Шведске († 1660)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1622.

• 13. 1. - Јурај Дубровчанин (Георгиус Рагусеус), професор филозофије (* 1579)
• 23. 1. - Wиллиам Баффин, истраживач
• 5. 3. - Рануццио I Фарнесе, војвода Парме и Пјаченце (* 1569)
• 15. 5. - Петрус Планциус, астроном и картограф (* 1552)
• 20. 5. - Осман II, султан (* 1604)
• 25. 5. - Педро Пáез, језуитски мисионар у Етиопији (* 1564)
• 28. 12. - Фрањо Салешки, католички светац (* 1567)

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5
• Рудолф Хорват, (хр Wикисоурце):
  • Бан Никола Франкопан Тржачки
  • Бан Јурај Зрински