Хрватско слово
Хрватско слово је био хрватски тједник за културу са сједиштем у Загребу. Појам култура уредништво интерпретира „забринутошћу за опстанком Хрвата“.
| Тип | тједник |
| Формат | берлинер |
| Власник | ХКЗ - Хрватско слово д.о.о. |
| Издавач | ХКЗ - Хрватско слово д.о.о. |
| Главни уредник | Стјепан Шешељ |
| Утемељен | 28. травња 1995. |
| Језик | хрватски |
| Престао излазити | 11. вељаче 2022.[1] |
| Сједиште | Хрватске братске заједнице 4 Загреб, Хрватска |
Тједник је објављивао чланке, разговоре, подлистке, прилоге и осврте из подручја културе и умјетности (књижевности, ликовне умјетности, казалиште, телевизије), чланке инспириране хрватском свакодневницом, политиком и шпортским догађајима, те хумористично-сатирични прилог.
Први број Хрватскога слова представили су у Загребу 28. 4. 1995. његови оснивачи књижевници Дубравко Хорватић, главни уредник, Стјепан Шешељ, равнатељ, Миле Пешорда, замјеник главног уредника, и предсједник ДХК Недјељко Фабрио. Једним од супокретача био је хрватски пјесник Миле Маслаћ[2], послије замјеником главног уредника овог листа.[3]
Циљеви Хрватског слова били су промицање хрватске културе, свијести о националним интересима хрватског народа, затим промицање свијести о великим дјелима националних мањина које су знатно придонијеле Хрватској и хрватској култури.
Сурадници
уредиТједник је објавио разговоре с бројним хрватским угледницима.
За сураднике је имао бројне хрватске угледнике - књижевнике, умјетнике, знанственике, као и стручњаке из разних подручја, као што су Владо Андриловић, Иван Аралица, Иван Бабић, Стјепан Шулек (једно вријеме главни уредник), Фрањо Бркић, Емил Чић, Томислав Дретар, Малкица Дугеч, Нела Ержишник, Дубравко Хорватић, Маријан Крмпотић, Крешимир Мишак, Јавор Новак, Младен Павковић, Миле Пешорда, Златко Томичић, Маријан Хорват-Милековић, Томислав Сунић, Тин Колумбић, Невенка Некић, Звонимир Магдић, Иван Биондић, Бранимир Соучек, Зоран Вукман, Бранка Хлевњак, Игор Мрдуљаш, Ненад Пискач, Есад Јогић, Лидија Бајук[4], Жељко Сабол и други.
Вишеструко међународно награђивани хрватски карикатурист Никола Листеш био је редовни сурадник Хрватског слова. У Хрватском слову су објављени књижевни урадци на хрватском језику и пријеводи књижевних урадака на хрватски језик познатих књижевника и академика: Ивана Брајдића, Ниетсцхеа и других.
Накладништво
уредиХрватско слово у својој Књижници Хрватског слова објавио је дјела ових хрватских књижевника и иних угледника: Вељка Барбиерија, Мирка Марјановића, Ђурђице Иванишевић, Хрвоја Хитреца, Стјепана Шешеља, Игора Мрдуљаша, Љубице Штефан, Свена Ласте, Маје Фреундлицх, Дубравка Хорватића, Бењамина Толића, Милана Вуковића, Зорана Тадића, Младена Ројнице, Мате Ковачевића [5], Пере Павловића и других.[6]
Финанцирање
уредиНаклада овог часописа износила је само око 10.000 примјерака по подацима из 2010. године. Како је то недовољно за његово финанцирање он је примао новчану помоћ града Загреба од 70.000 куна (податак за 2010. годину) и 600.000 куна од државе што је смањено 2012. године на 400.000.
Награде
уредиЗа изузетно вриједна прозна и пјесничка дјела објављена у листу, од 2006. Хрватско слово додјељује награду Дубравко Хорватић, тако названу у част свог покојног утемељитеља и уредника, Дубравка Хорватића.
15. липња 2009. Хрватска културна заклада и тједник за културу Хрватско слово су установили Награду Љубица Штефан.[7]
Контроверзе
уредиХрватско слово је 2000. године позвало да сви Срби из Хрватске који су насељени током "окупације" (1918-90) ју напусте.[недостаје референца] Осим те контроверзе, часопис је у својим текстовима често нападао Српско народно вијеће, износио је неточне псеудохисторијске чињенице о Народноослободилачкој борби,[8], релативизирао и умањивао број жртава конц-логора Јасеновца (тврдећи да их је било само 37.000)[9], нападао Стјепана Месића док је био предсједник,[10], итд. Тједник је објавио и друге чланке с карактером хисториографског национализма, псеудохисторије и анакронистичке генеалогије. Према једном од таквих, топонимичка аналогија између Санта Доминга (првог колонијалног насеља у Америци) и Свете Недјеље на Хвару, као и постојање презимена Колумбић на истом отоку, сугерирају „хрватско поријекло“ Кристофора Колумба.[недостаје референца]
Извори
уреди- ↑ „Поштовани и драги читатељи, сурадници, уредници, претплатници, драги пријатељи Хрватскога слова”. Хрватско слово. 14. вељаче 2022. Приступљено 13. српња 2022.
- ↑ „Имехрватско.нет”. Архивирано из оригинала на датум 2013-09-07. Приступљено 2012-08-15.
- ↑ Мирко Марјановић: Лексикон хрватских књижевника БиХ од најстаријих времена до данас
- ↑ Лидија Бајук: Дневник. 7.-13. X. Потрудимо се очувати највеће вриједности хрватске традиције, Хрватско слово, петак, 18. студенога 2011., стр. 7.
- ↑ Хрватско слово, стр. 27, петак, 1. вељаче 2008.
- ↑ *[1] Архивирано 2016-03-12 на Wаyба��к Мацхине-у M.Т.: Перо Павловић, Католички тједник
- ↑ ХКЗ
- ↑ „Ратовање на правој страни”. Архивирано из оригинала на датум 2013-07-30. Приступљено 2012-08-15.
- ↑ „Хрватско слово 24.7.2009”. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-17. Приступљено 2012-08-15.
- ↑ „Хрватско слово 28.8.2009”. Архивирано из оригинала на датум 2012-06-17. Приступљено 2012-08-15.
Вањске везе
уреди- Хрватско слово Архивирано 2011-12-26 на Wаyбацк Мацхине-у
- Хрватска културна заклада