Бретwалда

Бретwалда, такођер брyтенwалда и бретенанwеалда, је староенглеска ријеч која се први пут спомиње у Англосаксонској кроници из 9. вијека и означава владаре англосаксонских краљевстава који су од 5. до 9. вијека успостављали хегемонију или сизеренство над другим англосаксонским краљевствима. Израз бретwалда се такођер појављује у повељи Æтхелстана, краља Енглеске.

За владаре Мерције се опћенито сматра да су били најмоћнији енглески краљеви од средине 7. до почетка 8. вијека, али ниједан од њих у Кроници није означен титулом бретwалда што се обично тумачи анти-мерсијском пристраношћу аутора Кронике. Анали Wалеса су пак господаре Нортхумбрије означавали као "краљеве Саксонаца" (тј. Енглеза) све до смрти Осред I године 716.

У Ирској у 11. и 12. вијеку је ријеч Бретwëлде била једна којом се означавао "велики краљ".