Антун Грабар, (* 26. сијечањ 1883 Пореч (Парензо) - 11. вељаче 1918. Шкаљари, Бока которска) један од покретача и вођа устанка морнара 1. вељаче 1918. у Боки которској.

По занимању је конобар. Од 1905. је у аустроугарској морнарици. У току револуционарних покрета морнара служио као морнар на оклопном крсташу Санткт Георг (Свети Јурај 7300т; 629 чланова пос��де), заповједном броду контраадмирала А.Хансе. Међу посадом брода и морнарима у војнополитичкој бази у Боки которској развио је са Матом Брничевићем, Ј.Шижгорићем и Ш.Ујдутом, широку револуционарну активност. Издао је наређење за устанак морнара који је започео на топовски пуцањ да "Санкт Георга" и истицањем црвене заставе и пјевањем Марсељезе. Вал устанка убрзо је захватио готово све ратне бродове у Боки которској.

Грабар је у име устаника, послије њиховог преузимања команде на адмиралском броду, захтијевао од контраадмирала Хансе завршетак рата и закључивање мира. Када је 3. вељаче 1918, устанак угушен, Грабар је затворен и од војног суда осуђен на смрт и стрељан. Након прикључења Истре, а с тиме и Пореча Италији, нова власт поставља спомен плочу на родну кућу Антуна Грабара, у част борца против Аустрије, за талијанску ствар. Након 1945. године, плоча је уклоњена, а убрзо ју је замијенил нова, овај пут са црвеном звиједом умјесто "фасциа" борцу за права радника.