Анархизам у Мексику

Иако су се, према неким теоретичарима, одређени облици анархизма могли запазити у организацији и начину живота мексичких предколумбовских заједница, анархизам у сувременом смислу се у Мексику појављује тек у 19. вијеку. Године 1824., недуго након стицања независности од Шпаније, утопистички социјалист Роберт Оwен је тадашњу мексичку владу замолио да му додијели земљиште у тада мексичком Т��ксасу како би основао анархистичку комуну налик на Нову хармонију. Тај захтјев је мексичка влада одбила.

Серија чланака о филозофији на тему:

Анархизам

Године 1860. је Цхалцу анархист Плотино Рходаканатy, родом из Грчке, потакао отварање школе Ла Социал у којој су се, између, осталих подучавале идеје Михаила Бакуњина. У Мексику је у то вријеме анархистичком мисли доминирао мутуализам, па се израз мутуалисти отада увријежио као синоним за анархисте у мексичком друштву.

Анархизам у Мексику добива нов замах када су године 1882. браћа Енриqуе и Рицардо Флорес Магон основали нову анархистичку групу. Њихов покрет се називао магонистичким, а неки га аутори држе инспирацијом за мексичку револуцију почетком 20. вијека. Године 1901. браћа Магон су почела с издавањем часописа Регенерациóн, који је убрзо добио и своје енглеско издање, те постао један од најпознатијих анархистичких часописа у Сјеверној Америци.

Мексичка револуција, у којој су анархисти на почетку дјеловали као једна од фракција либералног покрета везаног уз Францисца Мадера, постала је приликом да неке од својих идеја проведу у праксу. То је године 1911. довело до побуне у Баја Цалифорнији, односно покушаја стварања анархистичких комуна због чега су се анархисти сукобили с новом револуционарном владом. Побуна је угушена, а неки од њених судионика прогнани у САД, одакле су касније пружали подршку покрету Емилијана Запате.

Године 1912. је у Циудад Меxицу основана анархосиндикалистичка организација Цаса дел Обреро Мундиал (ЦОМ).

Завршетак мексичке револуције је мексичким анархистима задао тежак ударац, исто као и октобарска револуција која је револуционарним радикалима умјесто анархизма као далеко привлачнију алтернативу дала комунизам. Редове мексичких анархиста су, с друге стране, почетком 1940-их попунили анархисти прогнани из Шпаније након завршетка грађанског рата.

Успркос томе, анархизам је у Мексику дуго времена остао на маргини, дијелом зато што је био везан уз екстремну љевицу те што је анархисте и њихове организације било тешко разликовати од покрета и појединаца везаних уз радикалну љевицу. Анархизму, пак, подстрек даје завршетак хладног рата који је дјеломично дискредитирао комунизам те поновно анархизам учинио привлачним као алтернативу постојећем поретку. Тако се од 1990-их Запатистичка армија националног ослобођења у неким извора назива анархистичком, док се 1980-их основана Народно домородачко вијеће Оаxаце "Роберто Флорес Магон" експлицитно позива на магонистичку традицију анархизма.