Анархизам у Мексику

Иако су се, према неким теоретичарима, одређени облици анархизма могли запазити у организацији и начину живота мексичких предколумбовских заједница, анархизам у сувременом смислу се у Мексику појављује тек у 19. вијеку. Године 1824., недуго након стицања независности од Шпаније, утопистички социјалист Роберт Оwен је тадашњу мексичку владу замолио да му додијели земљиште у тада мексичком Т��ксасу како би основао анархистичку комуну налик на Нову хармонију. Тај захтјев је мексичка влада одбила.

Серија чланака о филозофији на тему: Анархизам

Школе Агористички • Будистички • Капиталистички Хришћански/кршћански • Колективистички Комунистички • Крипто • Феминистички Геоизам • Зелени • Индивидуалистичку Инфо • Инсурекционистички • Лијеви Животно-стилски • Слободно тржиште • Мутуалистички Пацифистички • Панархизам • Филозофски Платформистички • Пост-љевичарски Примитивистички • Социјални • Синдикалистички Без придјева Теорија и пракса Анарх •Анархо-капиталистичка револуција Анархија •Црни блок Комуне •Консензуална демокрација Децентрализација •Дубока екологија Директна акција •Директна демокрација Двовлашће •Еспецифисмо Хоризонталидад •Илегализам Појединачна рекламација •Право Партиципаторна политика Трајна аутономна зона Префигуративна политика Приватна обрамбена агенција Пропаганда дјелом Одбијање рада •Реwилдинг Социјална екологија •Спонтани ред Питања Анархо-капитализам Права животиња • Капитализам Критике • Ислам • Марксизам Национализам • Ортодоксни јудаизам Религија • Насиље Хисторија Амакасуов инцидент Анархистичка Каталонија Анарцхист Еxцлусион Ацт Анархија у Сомалији Прослава стогодишњице аустралских анархиста Мајски дани у Барцелони Карневал против капитализма Есцуела Модерна Хашки конгрес Афера Хаyмаркет Велеиздајнички инцидент Револуционарна устаничка армија Украјине Међународни анархистички конгрес у Амстердаму Библиотека Кате Схарплеy Кронстадтска побуна Лабадиејва збирка • ЛИП Мај 1968 • Први мај Париска комуна Шпанска револуција Трећа руска револуција Трагични тједан Протестна активност за вријеме министарске конференције WТО Култура Анарцхо-пунк • Умјетности Црни анархизам Келтски анархизам • Цултуре јамминг ДИY цултуре • Фрееганисм Фрее сцхоол • Фрее сторе Индепендент Медиа Центер Инфосхоп • Интернационала Јеврејски анархизам Популар едуцатион Радикално навијање • Радикални екологизам Симболизам На барикаде Економија Агоризам •Капитализам •Колективизам Комунизам •Задруге Контра-економија •Слободно тржиштwе Слободна школа •Бесплатна трговина •Георгизам Економија дарова •Тржишни аболиционизам Узајамна помоћ •Мутуализам Партиципаторна економија Реаллy Реаллy Фрее Маркет Самовласништво • Синдикализам •Ропство наднице Радничко самоуправљање По регији Африка • Аустро-Угарска • Бразил • Канада Кина • Куба • Енглеска • Француска Грчка • Индија • Ирска • Израел Италија • Јапан • Кореја • Мексико Пољска • Русија • Шпанија • Шведска Турска • Украјина • САД • Вијетнам Попис Књиге • Заједнице Фиктивни ликови Јеврејски анархисти Музичари • Покрети по регијама Организације • Часописи Пјесници • Руски анархисти Анарцхо-пунк бендови Сродне теме Анти-анархизам Анти-капитализам Анти-комунизам Анти-конзумеризам Анти-корпоратизам Анти-глобализација Антимилитаризам • Анти-етатизам Антиwар • Аутархизам Аутономизам Раднички покрет Лијеви комунизам Либертаријанизам Либертаријански социјализам Ситуатионистичка Интернационала  п • р • у

Године 1860. је Цхалцу анархист Плотино Рходаканатy, родом из Грчке, потакао отварање школе Ла Социал у којој су се, између, осталих подучавале идеје Михаила Бакуњина. У Мексику је у то вријеме анархистичком мисли доминирао мутуализам, па се израз мутуалисти отада увријежио као синоним за анархисте у мексичком друштву.

Анархизам у Мексику добива нов замах када су године 1882. браћа Енриqуе и Рицардо Флорес Магон основали нову анархистичку групу. Њихов покрет се називао магонистичким, а неки га аутори држе инспирацијом за мексичку револуцију почетком 20. вијека. Године 1901. браћа Магон су почела с издавањем часописа Регенерациóн, који је убрзо добио и своје енглеско издање, те постао један од најпознатијих анархистичких часописа у Сјеверној Америци.

Мексичка револуција, у којој су анархисти на почетку дјеловали као једна од фракција либералног покрета везаног уз Францисца Мадера, постала је приликом да неке од својих идеја проведу у праксу. То је године 1911. довело до побуне у Баја Цалифорнији, односно покушаја стварања анархистичких комуна због чега су се анархисти сукобили с новом револуционарном владом. Побуна је угушена, а неки од њених судионика прогнани у САД, одакле су касније пружали подршку покрету Емилијана Запате.

Године 1912. је у Циудад Меxицу основана анархосиндикалистичка организација Цаса дел Обреро Мундиал (ЦОМ).

Завршетак мексичке револуције је мексичким анархистима задао тежак ударац, исто као и октобарска револуција која је револуционарним радикалима умјесто анархизма као далеко привлачнију алтернативу дала комунизам. Редове мексичких анархиста су, с друге стране, почетком 1940-их попунили анархисти прогнани из Шпаније након завршетка грађанског рата.

Успркос томе, анархизам је у Мексику дуго времена остао на маргини, дијелом зато што је био везан уз екстремну љевицу те што је анархисте и њихове организације било тешко разликовати од покрета и појединаца везаних уз радикалну љевицу. Анархизму, пак, подстрек даје завршетак хладног рата који је дјеломично дискредитирао комунизам те поновно анархизам учинио привлачним као алтернативу постојећем поретку. Тако се од 1990-их Запатистичка армија националног ослобођења у неким извора назива анархистичком, док се 1980-их основана Народно домородачко вијеће Оаxаце "Роберто Флорес Магон" експлицитно позива на магонистичку традицију анархизма.

Анархизам у Мексику на Wикимедијиној остави