1630

godina

Ово је чланак о години 1630.

Година 1630 (MDCXXX) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1600-е 1610-е 1620-е – 1630-е – 1640-е 1650-е 1660-е
Године:	1627 1628 1629 – 1630 – 1631 1632 1633

**1630. по календарима**
Грегоријански	1630. (MDCXXX)
Аб урбе цондита	2383.
Исламски	1039–1040.
Ирански	1008–1009.
Хебрејски	5390–5391.
Бизантски	7138–7139.
Коптски	1346–1347.
Хинду календари
• Викрам Самват	1685–1686.
• Схака Самват	1552–1553.
• Кали Yуга	4731–4732.
Кинески
• Континуално	4266–4267.
• 60 година	Yанг Метал Коњ (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11630.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

1630 на Wикимедијиној остави

Догађаји

18. 1. - Ницолò Цонтарини је нови млетачки дужд (до 1631).
3. 3. - Холанђани заузели Рецифе од Португалаца, и основали Низоземски Бразил (до 1654).
март - Федоровичев устанак: побунили се козаци у Пољској-Литванији, траје до јуна.
8. 5. - Марчански игуман Максим Предојевић именован за вретанијског епископа (управљао и раније због болести епископа Симеона) - упућен код папе Урбана VIII, али он одлази код патријарха Пајсија^[1]^[2].
свибањ - Краљ Фердинанд на Угарском сабору обећава Хрватима рјешење влашког питања^[2].
липањ - Њемачки сабор у Регенсбургу: Фердинанд II Штајерски жели да његов син Фердинанд буде изабран за цара али није прихваћено (и утјецајем капуцина Јосипа, изасланика Луја XIII); прихваћен захтјев да буде смјењен заповједник Wалленстеин^[2].
јун - Италијанска куга 1629-31 стиже и до Венеције где ће однети трећину становништва;
- 1630-32 - Посљедња^[3] епидемија куге у Истри, нека мјеста нестала, многа изгубила већину становништва^[4] (нпр. из Двиграда прелазе у Канфанар).
јун - јул - Пуританска миграција у Нову Енглеску: једанаест бродова Wинтхропове флоте са 700 Пуританаца стиже у Колонију Заљева Массацхусеттс на челу са Јохном Wинтхропом, првим гувернером колоније.
- Wинтхроп на палуби одржао проповед "Узор хришћанског милосрђа", познату по изразу "Град на брду".
јун - новембар - Османско-сафавидски рат (1623-39): велики везир Гази Хусрев-паша безуспешно опседа Багдад.
6. 7. - Шведска интервенција у Тридесетогодишњем рату: краљ Густав II Адолф се искрцао у Немачкој са 13.000 војника.
18. 7. - Рат за мантовско наслеђе: Мантова похарана од царске војске под командом Алдрингена и Галласа.
20. 7. - Густав II Адолф заузима Шчећин.
13. 8. - Смењен царски командант Албрецхт вон Wалленстеин (добио указ 6. 9.).
4. 9. (25. 8. по ј.к.) - Стеттински уговор: Војводство Померанија под шведском војном контролом.
17. 9. (7. 9. по ј.к.) - Основан Бостон у Масачусетсу.
5. 10. - Влашки статути (Статута Валацхорум) - унутрашња аутономија "Влаха" између Саве и Драве (Вараждински генералат)^[5], али сукоби са војним заповједницима се заоштравају^[2]^[6]^[7].
13. 10. - Регенсбуршки мир окончава Рат за мантовско наслеђе - Царло I ди Гонзага-Неверс потврђен за војводу.
22. 10. - Млетачки дужд Цонтарини обећао на захтјев Сигнорие да ће подићи цркву у част Блажене Дјевице Марије (биће то Санта Мариа делла Салуте).
5. 11. - Мадридски уговор окончава Англо-шпански рат (1625-30): рат је Енглеску коштао много новца и допринео рушењу односа краља и парламента.
10 - 12. 11. - "Дан насамарених": Мариа де' Медици и њене присталице поверовали да су срушили кардинала Рицхелиеуа, али она је прогнана са двора.
29. 11. - Јоãо постаје војвода од Брагансе.
1. 12. - Ђорђе I Ракоци изабран за ердељског кнеза (до 1648).

Кроз годину

Око ове године се у Босни јављају капетаније (капуданлик)^[8].
Основано Јеврејско гробље у Сарајеву.
Опљачкани крајеви према Сирачу^[9].
Српске крајишке чете из Гомирја премештене са војводама у Модруш^[10].
У Загребу је одржана црквена синода за свећенство загребачке бискупије.
1630-56 - Покрет за ослобађање хришћана у Османском царству (тј. Старој Србији)^[11]^[12].
Изненадна поплава нанела велику штету Каби, султан Мурат IV одмах наређује оправку којом грађевина добија данашњи облик.
Према фолклору, Ли Зицхенг, човек који ће збацити династију Минг, одметнуо се због неправде и придружио побуњеничкој војсци у Схаанxију.
Јоханн Хеинрицх Алстед издао Енцyцлопаедиа, Септем Томис Дистинцта у 35 књига.
Енглески и француски колонисти се вратили на Тортугу поред Хаитија - острво ће постати уточиште буканира.
Енглези населили Парамарибо у Суринаму.
Почиње Деканска глад 1630-32 у централној Индији.
Први пут се јавља Аллонге перика.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1630.

1627-30 - Схиваји, оснивач Маратха царства († 1680)
28. 3. - Силвестро Валиеро, млетачки дужд († 1700)
8. 6. (29. 5. по ј.к.) - Цхарлес II, краљ Енглеске, Шкотске и Ирске († 1685)
14. 10. - Софија Хановерска, наследница британске круне († 1714)
18. 11. - Елеонора Магдалена Гонзага, супружница цара Фердинанда III († 1686)
? - Фран Ђиво Гундулић, аустријски часник, дипломат († 1700)
? - Калиник II Цариградски, васељенски патријарх († 1702)
прибл. - Стењка Разин - донски козак, вођа устанка († 1671)
прибл. - Петар Богдани, књижевник и надбискуп († 1689)
прибл. - Хасан-деде Каими, пјесник († 1691)
прибл. - Аугустин Бенковић, павлински генерал († 1702)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1630.

јануар? - Симеон Вретања, марчански епископ
26. 1. - Хенрy Бриггс, математичар (* 1561)
10. 2. - Томаж Хрен, љубљански бискуп (* 1560)
26. 7. - Карло Емануел I, савојски војвода (* 1562)
18. 9. - Мелцхиор Клесл, бечки бискуп и кардинал (* 1552)
22. 9. - Yуан Цхонгхуан (погубљен), минговски генерал (* 1584)
25. 9. - Амбросио Спинола, италијанско-шпански војсковођа (* 1569)
15. 11. - Јоханнес Кеплер, астроном (* 1571)

Референце

↑ Историја с. н., 470
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 Хорват, Бан Сигисмунд Ердеди
↑ Хисторија н. Ј., 1245
↑ Хисторија н. Ј., 642
↑ Хисторија н. Ј., 692-3
↑ Хисторија н. Ј., 694
↑ Историја с. н., 471
↑ Енцyцлопедиа оф тхе Оттоман Емпире, Гáбор Áгостон, Бруце Алан Мастерс, п. 585 (Гоогле Боокс)
↑ Хисторија н. Ј., 626
↑ Историја с. н., 456
↑ Јован Н. Томић, О Арнаутима у старој Србији и Санџаку, растко.рс
↑ Димитрије Богдановић, Књига о Косову, Турско доба..., растко.рс

Литература

Рудолф Хорват, Бан Сигисмунд Ердеди (хр Wикисоурце)
Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1630&oldid=42217800”